PROMOCIJA MORALNIH I PROFESIONALNIH VREDNOSTI

PROMOCIJA MORALNIH I PROFESIONALNIH VREDNOSTI

NVO Liga Eksperata (LEX) i Asocijacija evropskih novinara Slovačke (Association of European Journalists - Slovak Section), će realizovati Projekat pod pokroviteljstvom Bratislava Beograd Fonda i Slovak Aid (ODA).

______________________________________________________________________________

Cilj i svrha Projekta
Povod i kontekst
Faze projekta

______________________________________________________________________________

Cilj i svrha Projekta

Cilj projekta je podrška uspostavljanju osnovnog sistema demokratskih vrednosti koji počiva na moralnim i profesionalnim vrednostima, radi jačanja institucija i brže integracije Srbije u Evropu i svetske institucije.

Svrha projekta je doprinos razvoju stabilnog društva i podizanju svesti o moralnim i profesionalnim vrednostima koje su osnov izgradnje sistema vladavine kvaliteta a ne vladavine kvantiteta, odnosno vladavine prava i demokratskih institucija.

______________________________________

Povod i kontekst

Posle promena od 5. oktobra 2000. Srbiji je ostalo teško breme problema i istorijskih neraščišćenih poglavlja: vi še od decenije u češća u ratovima, posle II svetskog rata, najveća zabeležena hiperinflacija, vojna intervencija NATO-a, odliv preko 300.000 akademski obrazovanih ljudi, 700.000 izbeglica i raseljenih lica. Četiri godine nakon demokratskih promena, Srbija je suočena sa brojnim negativnim idolima i fenomenima, kako ekonomskim (neefikasna privreda, platni deficit, prezaduženost zemlje, budžetski deficit, započeta, a nezavršena tranzicija), tako i sa problemima izgradnje demokratskih institucija i opšteg nedostatka političkog i društvenog konsenzusa za uspostavljanje novog sistema vrednosti.

Srbija je konstantno, godinama u krizi, u političkom i institucionalnom vakumu.

Među političkim elitama postoji stidljiva volja za oštrijom konfrontacijom sa sumnjivim vrednostima prošlosti. Opiranje društva da se suoči sa prošlošću i ličnom odgovornošću za političke izbore tokom devedesetih, političke elite koriste za prizemnu političku demagogiju i manipulišu istorijom i "patriotizmom" radi oportunog opstanka na vlasti, što sve značajno usporava uspostavljanje osnovnih sistema vrednosti.

Stanovništvo je razapeto između kvazi-komunističkih vrednosti, novo-etabliranih tajkuna i lažnih heroja, a u odsustvu kredibilnih institucija kao što je Akademija, Univerzitet, javno mnjenje, ulazi u opštu krizu vrednosti, što dovodi do povećanja rejtinga nacionalističkih stranaka, neprepoznavanja vrednosti od opšteg značaja, sumnje u značaj evropskih integracija, samoizopštavanja iz međunarodne zajednice ( "međunarodna zajednica je protiv Srba" ).

Crkva u kontekstu srpske novije istorije se ne retko postavlja kao čuvar konzervativnih srpsko-pravoslavnih vrednosti, teško prihvatajući i nesporne opšte vrednosti novog doba.

Nakon 5. oktobra 2000. vidni su pomaci u ekonomskoj sferi (sanacija banaka, čvrsta valuta, započete reforme u drugim sektorima), ali ono što nedostaje je promocija i uspostavljanje opšte prihvaćene vrednosti na kojima se gradi jedno društvo, s obzirom da je politička i medijska scena prepuna sumnjivih biznismena, kompromitovanih političkih stranaka i žute š tampe.

Srbija je iz sistema diskutabilnih vrednosti (period komunizma), ušla u period negacije svih vrednosti, poremećene lestvice vrednosti i izneverenih očekivanja, depresije i razočaranosti.

U Srbiji akutan je problem nepostojanja sistema moralnih i altruističkih vrednosti. Ovaj problem se graniči sa dubokim nerazumevanjem funkcije i smisla pravne države. Svaka tranzicija podrazumeva korenite promene u sistemu vrednosti i vrednovanja, zbog toga je ona toliko teška i bolna i sama poga đ a više generacija društva. Problem prihvatanja novog sistema vrednosti je u procesu razumevanja smisla i potrebe novog vrednosnog sistema, a istovremeno kritičkog odnosa prema sistemu vrednosti koji se smenjuje. Tranzicija podrazumeva i jedan period kriza u kome se sudaraju različita poimanja pravog i nepravog, dobra i zla, istine i laži, korisnog i štetnog – u tom periodu krize je najčešća posledica nedostatak sistema vrednosti, vakuum vrednosti pod kojim popuštaju i civilizacijski, humani refleksi društva. U Srbiji, uslovljeno dubokim traumama kojima je društvo bilo izloženo, ovaj period krize, koji bi trebalo što pre premostiti, se pretvorio u trajno stanje društva i nacije.

Nakon 5. oktobra 2000. godine intelektualne i političke elite nisu shvatile neophodnost definisanja vrednosti određenih profesija. Taj problem ima dubokog korena još od komunističkog režima, kada su pozicije u određenoj delatnosti na ključnim mestima dobijali ljudi koji su isključivo bili članovi komunističke partije, a kasnije za vreme vladavine Slobodana Miloševića ovaj fenomen je postao temeljna logika čitavog režima. Vladavina koja je bila u suprotnosti sa elementarnim poštovanjem ljudskih prava, logike i racia dovela je do potpune negacije, kako života, tako i državno-pravnih vrednosti. Profesori koji su se borili za očuvanje svoje profesije bili su izbacivani sa fakulteta, studenti koji su se zalagali za slobodu mišljenja bili su prebijani i zatvarani, nezavisni mediji bili su zabranjivani. Sudije koje su u ime profesije poštovali zakon, brutalno su izbačeni sa posla.

Poslednja istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da za profesije od opšteg interesa gradjani nemaju nijednu pozitivnu asocijaciju. Tako je recimo za građane Srbije prva asocijacija na sudstvo i medicinsku zaštitu korupcija, za novinarstvo - laž, a za sveštenstvo - dogma.

Nepostojanje vrednosti dovelo je uglavnom do odsustva spremnosti ljudi na odricanje radi opšteg dobra i odsustvu bilo kakve želje da se poštenim delovanjem realizuje svoja ličnost. Sve ovo dovodi do slabljenja i onako slabih institucija države.

Opšta dezorijentacija i vakuma u sistemu vrednosti, opšteg siromaštvo koje rezultira duhovnom i moralnom bedom, dovelo je do toga da građani sa gađenjem gledaju kako nagrade za profesionalnu delatnost dodeljuju ljudi ili organizacije koje su imale u najmanju ruku sumnjivu ulogu u toku vladavine Slobodana Miloševića. Upravo se takvom kvazi promocijom vrednosti kredibilitet profesionalnog dostojanstva i zalaganja za opšte dobro svodi na koruptivnu igru moći i uticaja. Tako je na primer najveći promoter profesionalnih vrednosti Bogoljub Karić i njegove kompanije koje su nastale zahvaljujući bliskim vezama sa bivšim režimom Sobodana Miloševića. Fondacija Braća Karić dodeljuju nagrade iz oblasti novinarstva, publicistike i izdavaštva, naučog i istraživačkog rada, ekonomije i privrede, humanitarnih aktivnosti, jačanja mira, saradnje i prijateljstva među narodima i stvaralaštva u oblasti kulture i umetnosti. Dodeljivanjem nagrada pod pokroviteljstvom osobe koja nema kredibilitet, postiže se kontraefekat, te se umesto promocija određenih vrednosti vrši upravo negiranje tih vrednosti, pa i u slučajevima kada nagradu dobija onaj ko ju je zaslužio.

U Srbiji je takođe akutno nepoznavanje sistema vrednosti na kojima se temelji Evropska Unija, kao i odsustvo ciljane i smislene promocije tih vrednosti. U Srbiji je nedvosmislena politička i društvena odlučnost da se uđe u Evropsku Uniju. Nepoznavanje istorijskog procesa nastajanja Evropske Unije, napori oko stvaranja i negovanja sistema demokratskih, kulturnih, društvenih, pa ako ćemo i moralnih vrednosti u zemljama članicama zbunjuje građane Srbije i dovodi ih u sumnju da li su zemlje članice uopšte spremne da prihvate Srbiju sa njihovim kvalitetima i nedostatnostima. Otuda se često zahtev zemalja EU upućen Srbiji da se razvija u smeru zajedničkih i prihvaćenih evropskih standarada shvata kao politički pritisak. U javnosti je prisutno mišljenje da su društvene i sistemske promene neophodne za ulazak u Evropu u suštini ucena zemalja članica. Odsustvo promocije samih standarda koje treba ispoštovati dovodi do toga da građani nemaju svest o tome da su ovi standardi neophodni za građansko društvo i tržišnu ekonomiju i da bi trebalo da zamene sadašnji nefunkcionalni režim sistemom koji u zemljama EU rezultira značajnim poboljšanjem uslova života.

Zbog svega navedenog neophodno je u Srbiji pokrenuti pitanja oko pravih vrednosti, trebalo bi nagraditi i podsticati društvenu svest o značaju profesije i moralnim i profesionalnim vrednostima, koja su osnov izgradnje demokratskih institucija i vladavine prava.

______________________________________

Faze projekta

Prva faza projekta obuhvata prikupljanje i analizu informacija o postignutim rezultatima pojedinaca i institucija u oblasti njihovih profesija, odabir kandidata koji po postignutim rezultatima ulaze u uži izbor za nagrađivanje, odabir lica i institucija koje će dobiti nagradu i dodelu nagrada tim licima i institucijama.

Predviđeno je da se dodeljuje 6 nagrada, a da za nagradu mogu konkurisati lica i institucije koji su postigli značajne rezultate u politici sudstvu, tužilaštvu, novinarstvu, policiji, diplomatiji, prosveti, zdravstvu, međuetničkoj toleraniciji, unapređenju funkcinisanja administracije, inovacijama i medicini.

Dodela nagrada će biti organizovana na svečan način, a lica koja dodeljuju nagrade će biti izabrana iz redova stručnjaka, koji su ostvarili značajne rezultate u radu i istakli se u odbrani svojih profesija.

Cilj ove faze je da se odabirom ljudi od integriteta koji će dodeliti nagrade, kao i lica i institucija koji zasluženo nagrade dobijaju, vrednosti dvostruko promovišu.

Druga faza projekta uključuje sprovođenje medijske kampanje i organizovanje konferencija o značaju profesionalnih i moralnih vrednosti.

Cilj ove faze projekta je da se putem medija i organizovanja konferencija o značaju profesionalnih i moralnih vrednosti građanima objasne razlozi nepostojanja lestvice vrednosti u Srbiji, javnost informiše o sadašnjoj situaciji u politici, sudstvu, tužilaštvu, policiji, zdravstvu, prosveti, administraciji, novinarstvu, nauci i kulturi, i da se stvori svest kod građana o važnosti moralno-etičkih i profesionalnih vrednosti za stabilnost institucija, vladavinu prava i život građana.

Promocijom vrednosti i podsticaće se i građani da preuzmu sopstvenu inicijativu u ponovnom oživljavanju sistema vrednosti, kao i da se lični primeri profesionalnog dostojanstva, časne odbrane profesije, istakne iz opšteg sivila i afera žute štampe.